Sigmund Frojd je još u devetnaestom veku predstavio teoriju po kojoj nam, između ostalog, snovi omogućavaju pristup nesvesnim i potisnutim sadržajima. Snovi su po Frojdu „kraljevski put“ do saznanja o nesvesnim predstavama mentalnog života. Međutim, ovo nije jedino objašnjenje, Alfred Adler takođe psihoanalitičar, verovao je da snovi odražavaju trenutni način života i nude rešenja za aktuelne probleme.
Sanjamo nekoliko puta tokom noći. Period spavanja se sastoji od nekoliko različitih faza koje se razlikuju jedna od druge po obrascima aktivnosti moždanih talasa tokom svake od etapa. Ove promene u aktivnosti moždanih talasa mogu se prikazati pomoću EEG snimka (grafički prikaz električne aktivnosti mozga, koja se registruje preko elektroda postavljenih na površinu glave) i razlikuju se jedna od druge i po frekvenciji i amplitudi moždanih talasa.
Spavanje se može podeliti u dve različite opšte faze: REM spavanje i NE-REM (NREM) spavanje. REM spavanje je period tokom kojeg se očne jabučice brzo pomeraju pod zatvorenim kapcima - Rapid E ye Movement. Moždani talasi tokom REM spavanja su veoma slični talasima mozga tokom budnog stanja, a NE-REM (NREM) spavanje je podeljeno na četiri faze koje se razlikuju jedna od druge, i od budnosti, po karakterističnim obrascima moždanih talasa. Prve četiri faze spavanja su NREM spavanje, dok je peta faza REM spavanje. Ciklusi faza se ponavljaju otprilike 4 ili 5 puta tokom noći, svaka od faza doprinosi odmoru i regeneraciji.
Ulazak u san počinje NREM fazom, ova prva faza je prelazna i odigrava se između budnosti i sna, predstavlja period kada “tonemo u san”. Usporava se disanje i rad srca, opuštaju se mišići i spušta telesna temperatura. Ovakve periode opuštenosti možemo imati i tokom dana, nezavisno od spavanja.
Što se tiče moždane aktivnosti, u ovoj fazi javljaju se Alfa i Teta talasi. Tokom početnog stadijuma faze jedan prisutni su Alfa talasi. Ovakav obrazac moždane aktivnosti sličan je kao kada je neko izuzetno opušten ali ipak budan, zatim dolazi do intenzivnije Teta moždane aktivnosti. Nije teško probuditi nekoga iz ove faze sna, ljudi često kažu da nisu ni spavali ako ih probudite u ovom periodu.
Oni koji se bave meditacijom ili se prepuštaju dubokoj molitvi, mogu nekada "duže" biti u Alfa stanju. Ovo je mirno mesto, mogu se doživeti čudne i ekstremno živopisne senzacije ili osećaji pada uz pratnju iznenadnih mišićnih kontrakcija. Možda čak i osetite kao da čujete da vas neko zove ili kao da telefon zvoni.
Kako odmičemo ka drugoj fazi, telo prelazi u stanje duboke relaksacije. Teta talasi i dalje dominiraju aktivnošću mozga, ali su isprekidani kratkim rafalima aktivnosti poznatim kao “vretena spavanja”. Vreteno spavanja je nagli prelaz viših frekvencija moždanih talasa koji mogu biti važni za učenje i pamćenje.
Treća i četvrta faza spavanja se često nazivaju dubokim snom ili sporo talasnim spavanjem, jer ove faze karakteriše niska frekvencija velike amplitude Delta talasa. Tokom ovog perioda, srčana frekvencija i disanje su izuzetno usporeni. Mnogo je teže probuditi nekoga iz spavanja tokom faze tri i faze četiri nego iz ranijih faza.
Za treću fazu karakteristični su spori moždani talasi poznati kao Delta talasi, predstavlja prelazni period između laganog sna i veoma dubokog sna.
Faza četiri predstavlja dubok san koji i traje oko 30 minuta. Pojave kao što je mokrenje u krevet obično se dešavaju na kraju spavanja u četvrtoj fazi. (Ovo se ne odnosi probleme koji se mogu dogoditi zbog lekova za spavanje).
Period spavanja kada se očne jabučice brzo pomeraju - rapid eye moment – REM , je period kada se sanja. U ranijim fazama mogu se pojavljivati slike, posebno kada se prolazi kroz Alfa ili Teta talase, ali stvarno sanjanje je u REM-u.
Obično ulazimo u REM približno 90 minuta nakon što zaspimo. Prvi ciklus brzih pokreta očiju često traje samo kratko vreme, zatim svaki ciklus postaje duži. Zato je potreban dug period spavanja svake noći. Ako imamo kratke periode sna, ne možemo proći kroz sve etape koje su potrebne kako bi san doprineo zdravlju. Period spavanja sa brzim pokretima očiju može trajati i do sat vremena kako period spavanja postaje duži.
Talasi moždane aktivnosti u ovoj fazi sna su slični kao moždani talasi u budnom stanju. Dolazi do paralize mišićnog sistema, osim mišića koji omogućavaju pokrete očiju i disanje. Tačnije, mišići koji proizvode voljne radnje su onemogućeni da se pokreću, što predstavlja zaštitnu meru, ne možemo iskočiti iz kreveta i pobeći. Da li se ikada osećate kao da ne možete da pobegnete tokom sna? Pa, istina je, ne možete. Možete da dišete i srce radi, ali zaista ne možete da se pomerite. Nekada se ovo naziva i paradoksalnim stanjem sna zbog neobične kombinacije moždanih talasa - kao u budnom stanju i mišićne aktivnosti koja je potpuno onemogućena.
REM faza se često dovodi u vezu sa učenjem i pamćenjem. Ako dođe do deprivacije REM faze a onda se nastavi spavanje, dalji period spavanja imaće više REM aktivnosti, kao da postoji napor da se izgubljeno vreme u REM-u nadomesti. Osim uloge koju REM spavanje može igrati u procesima vezanim za učenje i memoriju, takođe može biti u vezi sa emocionalnom obradom i regulacijom.
U drevnim društvima, snovi su imali uticaj čak i na značajne političke i šire društvene odluke. Rane knjige, uključujući Bibliju, ispunjene su primerima božanskih vizija tokom sna.
Još ne znamo mnogo o tome zašto i kako sanjamo, a u prilog tome da sanjanje zaista ima važnu funkciju i životu čoveka, govori i činjenica da otprilike trećinu svog života provedemo spavajući.
Sanja Perić, psihoterapeut, EMDR terapeut