Bez obzira da li se suočavamo sa problemima na poslu, sa bliskim osobama ili problemima sa decom u školi, svi oni imaju nešto zajedničko, a to je stres…
Stresna situacija se u psihološkom smislu može opisati kao situacija izazvana promenom u spoljašnjoj sredini koja u toj meri remeti ličnu psihosocijalnu ravnotežu da nije moguće ponovo je uspostaviti za uobičajeno vreme. Stres je ustvari odgovor organizma na objektivni događaj tj. stresnu situaciju.
Većina ljudi živi donekle uravnoteženim ritmom, odnos između osobe i okoline je uglavnom konstantan, zbivanja su u dovoljnoj meri predvidiva i angažuju se uobičajene mentalne i emotivne snage. Ukoliko se pojavi događaj koji u izvesnoj meri remeti uspostavljenu ravnotežu i zahteva i nešto viši stepen angažovanja, a osoba uspe da je uspostavi za kraće vreme, uz površni poremećaj unutrašnje dinamike i odnosa sa sredinom može se reći da je došlo do problema. Međutim stresori, odnosno stresne situacije zahtevaju maksimalno angažovanje dopunskih potencijala zato što se javljaju naglo, iznenadno i intenzivniji su.
Kada dođe do stresne reakcije izmenjena je psihomotorika, svest, afekat i mišljenje . Dolazi ili do nemira, destruktivnosti, besciljnog tumaranja, agresivnosti… ili do zakočenosti, inertnosti, apatije… U oblasti svesti domintna je zbunjenost, mišljenje je nejasno i teško je održavati verbalnu komunikaciju. Afekat karakteriše panika, bes, anksioznost, što je sve propraćeno vegetativnim reakcijama. Vegetativni ili autonomni nervi sistem fukcioniše mimo volje čoveka i predstavljaja odgovor organizma koji je čvrsto u njemu usađen, i traje od postanka čoveka do danas. Biološko fiziološke reakcije organizma formirane su u odnosu na iskosnske stresore kao što je pretnja fizičkom integritetu npr. napad ili preteća glad, žeđ i slično.
Važno je da prepoznamo i prihvatimo da su nekadašnji stresovi i stresori ipak bili različiti od onih koje imamo danas, međutim odgovori organizma ostali su nepromenjeni . Brojni uslovi su danas neophodni da bi obezbedili čoveku subjektivni doživljaj sigurnosti i uravnoteženosti sa svetom oko sebe, a moguća brojna osujećenja imaju isti značaj pretnje egzistenciji kao nekada, na primer, napad divlje životinje . Telesna reakcija na stresni događaj i dalje je arhaična – priprema za napad ili beg , manifestuje se kroz ubrzanje rada srca, povišenje krvnog pritiska, preraspodele krvi od organa prema mišićima, pojačano znojenje, povlačenje glukoze iz depoa radi obezbeđivanja energije, usporavanje imunog sistema, usredsređivanje svesti na aktueni događaj - maksimalno osposobljavanje tela za akciju.
Problem postaje ozbiljniji kada se broj stresora umnožava i organizam teško da ima puzu. Sve češće se koristi izraz "hronični stres", što je na sreću nemoguće i netačno, ali je tačno i moguće je da smo "hronično pod stresom", zbog brojnosti i učestalosti stresora. Opisane reakcije organizma se dugo održavaju ili često ponavljaju. Povišenje pritiska postaje trajno, povišenje spremnosti za zgrušavanje krvi (potrebno primarno radi zaustavljanja krvarenja u slučaju povrede) takođe postaje trajno i može da, uz druge okolnosti, dovede do tromboze, usporavanje imunog sistema izlaže organizam infekcijama, iscrpljivanje pankreasa omogućava pojavu dijabetesa, i td.
Šta je sve modernom čoveku stresogeno i nije moguće precizno nabrojati i definisati. Prisutne su ratličite skale stresora na kojima se mogu naći stresori kao što su smrt ili gubitak voljene osobe, prirodne katastrofe, ratovi, ali i konflikti među prijateljima, gubitak kućnog ljubimca, besparica, gledanje dnevnika, raskid sa momkom, spremanje ispita, izlaganje neprijatnosti na društvenim mrežama… Osim pouzdano dramatičnih događaja ili gubitaka, različite situacije i okolnosti koje izazivaju reakciju stresa zavise od ličnosti, sistema vrednosti, ranjivosti ili snaga, životne dobi i td.
Na sreću postoje i stresovi čije je značenje za organizam pozitivno, konstruktivno i stimulativno i stvaraju osećanje prijatnosti kao što je zaljubljenost, nagrade, položen ispit… Takođe, važno je imati u vidu da nisu svi stresovi istog intenziteta, i da su u životu oni neizbežni, nekada čak i podsticajni.
Nova istraživanja sugerišu da stres može biti loš samo ako verujemo da je tako . Zdravstveni psiholog Kelli McGonigal prevodi akademsko istraživanje u praktične strategije za zdravlje, sreću i lični uspeh ukazujući na pozitivne aspekte stresa. Prema njenim predavanjima zasnosvanim na naučnim istraživanjima najpoznatijih svetskih univerziteta dolazimo do značajnih novih saznanja. Nauka kaže da je promena mišljenja o stresu povezana sa promenom odgovora tela na str e s . Lupanje srca, znojenje, napetost u mišićima možemo tumačiti pozitivno i primetiti da je to odgovor tela koji nam pomaže da prevaziđemo nelagodnu situaciju. Prema novim istraživanjima stres može doprineti socijalizaciji. Radi razumevanja ove strane strsa važno je objasniti ulogu hormona oksiticin. Oksitocin je neuro hormon koji se, pored ostlaih hormona, luči u stresnim situacijama . Oksitocin se takođe oslobađa kada nekoga zagrlimo, usmerava nas ka socijalnim kontaktima, ka postupcima koji osnažuju bliske odnose. Ovaj hormon budi želju za kontktom sa bliskim ljudima, povećava empatiju i čini nas podobijim da pružimo podršku.
Kada hipofiza luči oksitocin prilikom biološkog odgovora na stres, motivisani smo da tražimo podršku. Biološki odgovor na stres nam pomaže da nekome kažemo kako se osećamo umesto potiskivanja osećanja, takođe omoguću je da budemo osetljivi na druge koji su pod stresom da bi se međusobno podržavali. Deo biološke reakcije na stres usmerava ka želji da budemo okruženi ljudima kojima je do nas stalo i do kojih je nama stalo. Osim toga, oksitocin ne samo da deluje na mozak, već deluje i na telo, a jedna od glavnih uloga u telu je da zaštiti kardiovaskularni sistem od efekata stresa, pomaže da se krvni sudovi opuste tokom stresa, ali ono što je najinteresantnije je da srce ima receptore za ovaj hormon tako da oksitocin pomaže da se srčane ćelije regenerišu i leče od štete izazvane stresom. Ovaj hormon stresa jača srce, i na sve to, fizičke koristi od oksitocina se povećavaju uz socijalizaciju. Tako da kada se obratite prijateljima za podršku ili pružite podršku, oslobađa se više ovog hormona, odgovor na stres postaje zdraviji i stvarno se brže oporavljamo. Neverovatno je da vegetativna reakcija na stres ima ugrađen i mehanizam otpornosti na stres a taj mehanizam je emotivna veza među ljudima.