Kongres evropskih psihoterapeuta se održava svake druge godine i veoma je važan događaj za razvoj psihoterapijske struke i nauke. Savez psihoteraputa Srbije je zajedno sa Evropskom asocijacijom za psihoterapiju (EAP) organizator ovog 23 po redu kongresa evropskih psihoterapeuta .
Tema kongresa je „Razum i osećajnost“. Fokus ovog skupa bio je na najnovijim dostignućima koje povećavaju efikasnost psihoterapije. Posebno mesto imale su „nove dijagnoze“ kao što je zavisnost od tehnologije i uticaj tehnologije na mentalno zdravlje. U okviru kongresa je takođe predstavljen uticaj psihoterapeuta kroz sredstva javnog informisanja na razvoj kolektivne emocionalne pismenosti u izazovima savremenog života.
Kongres je trajao 4 dana. Svečano otvaranje je održano u Skupštini grada Beograda , domaćina ovog važnog skupa. Elaborirane su mnoge aktuelne i značajne teme u formi radionica, simpozijuma, okruglih stolova, usmenih saopštenja i poster prezentacija.
Svaka prezentacija predstavlja svojevrsan naučni doprinos. Akcenat je bio na radionicama i pomenucu neke od predstavljenih radova.
„ Razum i emocije u romantičnim partnerskim odnosima“ , – Na simpozijumu su dotaknute oblasti suočavanje sa stresom, problemi sa intimnošću i seksualnošću, suočavanje sa neverstvom, suočavanje sa neplodnošću i suočavanje sa manama i greškama kod partnera. Pokazalo se da iracionalna uverenja imaju efekte na raspodelu moći u partnerskim odnosima, uglavnom kroz poimanje zavisnosti u odnosu na partnera. Seksualnost i seksualno zdravlje su osnova ljudskih prava, a dužnost je lekara i psihoterapeuta, između ostalog, da pomognu ljudima kako bi očuvali seksulno zdravlje. Prema istraživanjima nedostatak pravilne komunikacije i racionalnog pristupa su neki od glavnih faktora koji doprinose održavanju, a često i nastanku seksualnih problema među partnerima. Reproduktivni izazovi, nažalost nisu retka pojava, prema procenama oko 10% parova ima veće ili manje teškoće u kreiranju potomstva. Suočavanje sa ovim problemom budi različite emocije (neverica, anksioznost, iznenađenje, bes, negativna slika o sebi, osećanje krivice, povlačenje ...). Psihoterapija može u značajnoj meri doprineti osnaživanju partnera i partnerskih odnosa u vezi sa svakom od gore pomenutih tegoba.
Radionica – „Prostor tišine“ je, čini mi se, sve učesnike nagnala da razmisle o nekim manje prisutnim temama i momentima kada je tišina izuzetno neprijatna, ali takođe i o periodima kada može biti opuštajuća i prijatna. Nekada je tišina spontana, a nekada nasilna i neprikladna. Nekada dugo traje, a nekada je želja za prestankom komunikacije namerno suzbijana... U prostoru tišine nalaze se baš sve mogućnosti ili.. ni jedna... U psihoterapijskom radu postoji pojam „terapijske tišine“ koji nosi mnoge informacije u vezi sa klijentom i samom psihoterapijskom relacijom. Tišina predstavlja područje razmene između dva sagovornika , nedostatak reči može izazvati strah ili projekciju ili doprineti zbližavanju i dubljem razumevanju .
Radionica – „Rusenje Jerihonskog zida “omogućila je učesnicima da prevaziđu barijere i uklone kočnice, odnosno prepreke koje ih sprecavaju da budu svoji. Mogli su da razviju sopstvene ideje i stavove kako da budu autentični u odnosu sa drugima. Bavili su se sticanjem veština za prevazilaženje stanja koja im onemogućavaju da budu ono što zaista jesu bilo da su prirodno skloni povlačenju iza raznih zidova ili su stekli, odnosno prihvatili nametnute obrasce ponašanja.
Radionica – „Slaži me “, nam je približila upotrebu poligrafa u psihoterapijskom radu. Kada procenjujemo sagovornika obraćamo pažnju na verbalne i neverbalne znake laganja. Verbalne znake laganja uočavamo kroz intervju, analizu izjave i različite profesionalne upitnike. Neverbalni znaci laganja primećuju se obraćanjem pažnje na mikro ekspresiju mišiča lica, telesno držanje i pokrete. Na rezultate otkrivanja laganja takođe, mogu uticati različiti psihološki i socijalni faktori kao što su kontrola emocija, moralnost, mentalno zdravlje, kultura, obrazovanje..., specifična stanja kao trudnoća, umor, uzrast, psihičke bolesti... dalje, psihoaktivne supstance kao alkohol, lekovi, droge kao i različiti psihološki mehanizmi odbrane.
Na kongresu sam predstavila rezultate istraživanja svog Master rada koji obrađuje tematiku afektive vezanosti nećaka i njihovih tetaka . Na uzorku od preko 100 ispitanika nećacima je merena afektivna vezanost za majku, afektivna vezanost za tetku i u kojoj meri ove dve značajne figure utiču na formiranje stavova o roditeljstvu kod ispitanika. Zanimljivi nalazi ukazuju i na podatak da ako nećaci imaju veće poverenje u odnosu sa svojom tetkom biće senzitivniji kao roditelji, a ako su otuđeniji od svoje tetke biće manje senzitivni roditelji.
Kongersu je prisustvovalo preko 300 učesnika od kojih su mnogi renomirani stručnjaci u svojim oblastima rada, profesori fakulteta, akademici... Predsedniku Saveza psihoterapeuta Srbije, dr Zoranu Milivojeviću, uručena je, ovom prilikom, novoustanovljena nagrada „Vladeta Jerotić“ za razvoj psihoterapije .
Sanja Perić
Master psiholog, sistemski psihoterapeut, EMDR terapeut
